Terapija putem interneta (online)

Internet je prisutan u životima ljudi dugi niz godina, i već je promenio naše živote na mnogo načina. Koristimo internet u mnoge svrhe, uključujući traženje informacija, komunikaciju, plaćanje računa, kupovinu stvari, i brojne druge zadatke kako za posao tako i za slobodno vreme. Rast primene interneta u našem društvu podstakao je dramatičan porast broja ljudi koji komuniciraju on line. Gotovo svi odrasli u mnogim delovima sveta, imaju pristup internetu. Zahvaljujući ovako ubrzanom razvoju i pristupu digitalnoj tehnologiji, sve više istraživanja ukazuju da se internet može uspešno koristiti i za pružanje psihoterapijskih usluga (Andersson, 2016).

U tradicionalnom smislu, komunikacija u psihoterapiji odvija se licem u lice: osoba koja traži savet ili pomoć odlazi fizički kod svog psihoterapeuta ili u savetovalište u tačno dogovoreno vreme i razgovara o svojim problemima sa psihoterapeutom. Ovaj oblik komunikacije zahteva da se klijent prilagodi zadatim vremenskim ili prostornim uslovima koje odredi psihoterapeut. Ako klijent nema potrebne resurse u smislu mesta boravka, pokretljivosti i/ili vremena, tada nema ni pristup stručnom savetovanju i terapij (Alispahic, 2020).

Korišćenjem modernih informacionih i komunikacionih tehnologija u kontekstu psihoterapije, tradicionalna ograničenja u smislu vremena i prostora mogu se vrlo lako prevazići. Sa računarima ili mobilnim uređajima povezanim sa internetom, klijenti mogu pristupiti on line sesijama ili  postavljati pitanja i dobijati odgovore praktično sa svake lokacije, čak i van radnog vremena psihoterapeutske prakse (Balaouras et al., 2016).

Koncept sprovođenja terapije na daljinu nije nov. Zaista, i Frojd i Jung su koristili medij pisanja pisama svojim pacijentima. Telefonske linije za prevenciju samoubistava počele su raditi šezdesetih godina prošlog veka i nastavile su se širiti da bi obuhvatile mnoge oblasti mentalnog zdravlja. Psihoterapija putem telefona i dalje je popularna, često zamenjujući sesije licem u lice za intervencije u kriznim situacijama između sesija. I pored nedostatka vizuelnih znakova, studije sugerišu da je telefonska psihoterapija efikasna i omiljena kod klijenata (Galea, 2018).

Tek zahvaljujući razvoju internet tehnologije nastali su potpuno novi, nefizički, digitalni prostori delovanja.

U skladu sa ovim tehnološkim razvojem, danas se sve više primenjuje on line terapija, a kao posledica sve veće dostupnosti internet veze. Ova vrsta terapije omogućava klijentima da pristupe profesionalnoj podršci iz udobnosti svog doma, bez obzira na geografsku lokaciju. Studije pokazuju da online terapija može biti jednako efikasna kao i tradicionalna terapija uživo, pružajući brojne beneficije kao što su veća fleksibilnost u terminima i povećana udobnost za klijente (Barak, Hen, Boniel-Nissim & Shapira, 2014).

Prednosti online terapije

Pregledom literature i naučnih radova izdvojile su se sledeće prednosti online terapije:

• Pristupačnost - online psihoterapija predstavlja odličnu alternativu u situacijama gde nije moguće organizovati sastanak uživo. Za neke, jedini način da pribegnu psihoterapiji i jeste putem interneta (online psihoterapija). Putem interneta terapija postaje pristupačna kako ljudima sa različitim fizičkim ograničenjima, tako i onima koji žive u ruralnim i udaljenim krajevima gde nema fizički dostupnih terapeuta (Klein & Berger, 2013; Kiriakaki, Tzovanou, Sotiriou, Lampou & Varsamidou, 2022).

• Osećaj sigurnosti – terapija putem interneta daje veći osećaj slobode kod ljudi koji ne vole da razgovaraju o svojim emocionalnim teškoćama i više vole da to zadrže za sebe ili za svoje najbliže. Ovaj osećaj slobode je rezultat toga što se nalaze u sigurnosti vlastitog doma umesto da se nalaze u kancelariji kod terapeuta (Shiller, 2009; Moritz, Schröder, Meyer & Hauschildt, 2013).

• Anonimnost – kako odlazak kod terapeuta još uvek u nekim sredinama može predstavljati oblik stigmatizacije, terapija preko online platformi omogućuje klijentima da ostanu neprimećeni od strane drugih, a što ih ohrabruje da se lakše emotivno otvore i budu manje u otporu prema terapiji (Klasen, Knaevelsrud & Böttche, 2013; Apolinário-Hagen & Tasseit, 2015).

• Dostupnost – ova vrsta terapije se karakteriše time da nema ograničenja što se tiče vremena pristupa, lakše je dogovoriti termin seanse, a takođe je moguće da klijenti u dogovoru sa terapeutom zakažu i hitno savetovanje (Andersson & Cuijpers, 2009).

• Smanjenje troškova – online terapija smanjuje troškove kako za klijente, tako i za terapeute. Klijenti nemaju troškove putovanja do terapeuta, a mnogi terapeuti nude niže cene za ovu vrstu terapije (Dever Fitzgerald, Hunter, Hadjistavropoulos & Koocher, 2010), a što sve doprinosu ukupno nižim novčanim izdacima za klijenta.