Rezorniranje i sinhronicitet kao fenomen polja

Dejan Milosavljević

Sinhronicitet i rezoniranje su fenomeni koji su deo polja, a čije je ispoljavanje teško objasniti linearnim načinom razmišljanja. Da bih praktično prikazao ova dva fenomena polja, u nastavku ću ispričati događaj sa jednog seminara, u kome se, pored svih ostalih principa polja, jasno mogu uočiti primeri sinhroniciteta i rezoniranja.

Bio je u toku jedan seminar koji je vodila osoba koju ću zvati „Voditelj“. Kada je počela pauza za ručak, „osoba 1“ mi je u polu-šali rekla da će me u nastavku predložiti za rad pred grupom. Pre nego što sam izašao, „osoba 2“ mi je preporučila pekaru koja se nalazi u produžetku ulice. Odlučivši da poslušam njen savet, uputio sam se u tom smeru.

Posle duže šetnje naišao sam na neku pekaru. Dok sam naručivao, osetila se napeta atmosfera između prodavca i nekih mušterija, uz dosta agresivnog ponašanja. Lično sam bio korektno uslužen. Dok sam sedeo i ručao u spoljnjem delu pekare, prišao je neki vidno i teško alkoholisan čovek, naslonio se na ogradu i uporno gledao u ljude koji jedu. Kada sam završio s jelom, taj čovek je došao, seo za sto i pitao me da li mogu da mu kupim nešto za jelo. Kako od mene nije tražio novac, iako je bio teško pijan, odlučio sam da mu kupim nešto za jelo.

U pekari je bila velika gužva, stvorio se dugačak red, a kada sam pogledao napolje, tog čoveka više nije bilo za stolom. Pošto sam već kasnio na nastavak seminara, odlučio sam da napustim pekaru i krenem nazad. Na putu ka prostorijama gde se održavao workshop, na jednoj raskrsnici uočio sam tog čoveka kako glasno viče prolaznicima nešto u stilu: „Platićete mi svi!“ U tom trenutku mi je prošlo kroz um: „Da ovaj čovek sad ima mačetu, on bi napao ljude.“ Očigledno se radilo o teško alkoholisanom čoveku, sa veoma agresivnom prirodom, koji verovatno nije napao nikoga samo zato što je još uvek bio svestan da bi time ugrozio i sebe. Međutim, vrlo je moguće da bi u ovakvom stanju svesti mogao biti veoma nasilan prema nekom znatno slabijem od sebe.

Iako mi je ovaj događaj ostavio gorak i težak utisak, požurio sam nazad na nastavak seminara. Kada sam stigao, workshop je već počinjao. U tom trenutku, „osoba 1“ se javila za terapeutski rad i počela priču o jednoj osobi – alkoholičaru koji je u prošlosti bio veoma nasilan prema njoj. (Ovo je primer sinhroniciteta, gde dva naizgled nevezana događaja dobijaju smisleno značenje.)

Priča je bila toliko teška i prožeta velikom patnjom i bolom da su svi prisutni ili plakali ili bili značajno potreseni. Svi su u tom trenutku bili na istoj frekvenciji bola i tuge, rezonujući jedni s drugima, baš kao što vibracije struna mogu pokrenuti rezonanciju u celom klaviru (rezoniranje).

Na kraju rada, kada je kod „osobe 1“ došlo do značajnijeg rasterećenja i oslobađanja nagomilane boli, atmosfera u prostoriji je i dalje bila teška, kao da bol nije htela da ode, već je tražila sledeću osobu u rezonanci s njom. I zaista, potpuno neočekivano, bol se u svojoj punoj snazi ponovo ispoljila kroz „osobu 3“. Ona je teško zajecala i zaplakala, a tek uz intervenciju „Voditelja“ uspela je da se smiri.

Tada je data pauza. Kako je atmosfera u prostoriji i dalje bila zagušljiva od patnje koja se ispoljavala tu i tamo, „osoba 4“ je širom otvorila prozor – i kao da je taj potez, podsvesno i simbolično, označio odlazak dela patnje iz ovog polja.

Brza terapija za fobije – NLP tehnika koja transformiše strah

Dejan Milosavljević

🔑 Brza terapija za fobije – NLP tehnika koja transformiše strah 🎬

Fobije su snažni, iracionalni strahovi koji nas mogu sputavati u svakodnevnom životu. Zarobljavaju nas u obrascima izbegavanja – određene situacije, mesta, ljudi ili predmeti postaju prepreke koje ograničavaju našu slobodu. Što ih više izbegavamo, to naš stres raste, a osećaj sigurnosti nestaje.

Ako ste ikada iskusili uticaj fobije, znate koliko može biti iscrpljujuća i ograničavajuća. Ali dobra vest je da postoji tehnika koja vam može pomoći da brzo i efikasno preoblikujete svoj strah.

Reč je o brzoj terapiji fobija – moćnoj NLP tehnici koja koristi snagu vašeg uma i kreativnosti da biste oslobodili strah i povratili kontrolu. Ova tehnika se obično sprovodi uz vođstvo terapeuta, ali sam je prilagodio tako da je većina ljudi može samostalno primeniti i postići značajne rezultate – pod uslovom da je ispravno primene, prateći korake u nastavku.

👇Korak po korak kroz tehniku👇

1️ Zamislite bioskop
Zatvorite oči i zamislite da ste u velikom, praznom bioskopu. Udobno se smestite u jednu od fotelja i pogledajte ka velikom ekranu ispred vas. Osećate sigurnost i mir dok sedite u svom prostoru.

2️ Distancirajte se od straha
Sada, zamislite da izlazite iz svog tela i polako lebdeći odlazite ka galeriji, na najudaljenije mesto u sali. Odande gledate sebe dole u publici, dok vi – taj drugi vi – posmatrate ekran. Osećate sigurnost jer niste više direktno u toj sceni, već ste samo posmatrač.

3️ Pustite film o svom strahu
Na ekranu počinje da se prikazuje scena u kojoj se suočavate sa svojom fobijom. Dok se film odvija, Vi sa galerije posmatrate sebe kako sedite u parteru i gledate ekran. Pustite da se film odmotava od trenutka kada ste se osećali sigurno, kroz fobičnu situaciju, sve do trenutka kada ste se ponovo osećali sigurno.

4️ Ponovno povezivanje sa prijatnim osećanjima
Sada se setite pesme, zvuka ili slike koja vas ispunjava radošću i sigurnošću. Dodajte tu muziku kao pozadinu svom filmu. Zamislite kako se boje u filmu menjaju, kako umesto straha dolazi smeh, olakšanje, mir.

5️ Premotavanje unazad
Pritisnite "premotaj unazad" i pustite film da se vrati od kraja do početka – brzo, sve brže, do trenutka kada je sve bilo sigurno. Ponovite ovo nekoliko puta, svaki put brže, dok ne ostane samo osećaj olakšanja.

6️ Povratak u telo
Sada, polako, vratite se u svoje telo u publici bioskopa. Osetite kako ste ponovo vi, ali sada bez straha. Otvorite oči i primetite promenu – ono što je nekada izazivalo paniku, sada deluje daleko, beznačajno.

💡Zašto ovo deluje?
Ova tehnika menja način na koji doživljavate prošla iskustva. Kao što biste obrisali pogrešan zapis sa ploče ili presnimili staru melodiju, tako će se promeniti i vaše emocije, način na koji se sećate – a samim tim i vaš doživljaj stvarnosti.

Terapija depresije primenom geštalt terapije: Put ka unutrašnjoj ravnoteži i autentičnosti

Dejan Milosavljević

Kada se borimo sa depresijom, često se čini kao da je svet oko nas sivo mesto, a naš um postaje zamrznut u tami prošlih iskustava i neizmernog bola. Svaka misao i emocija postaju teži, a mi ostajemo zaglavljeni u beskrajnom krugu. Geštalt terapija, međutim, nudi prostor za stvaranje unutrašnje ravnoteže, vraćajući nas u sadašnji trenutak – gde možemo osloboditi ono što nas opterećuje.

Geštalt terapija nas ne vodi samo ka analizi prošlih trauma, već nas podseća da je najvažniji trenutak – sadašnji. U svakom trenutku, možemo da prepoznamo ono što nas zaista pogađa, da oslušnemo unutrašnje potrebe i da izgradimo prostor u kojem možemo da budemo svoji, u svojoj autentičnosti. Depresija nije samo teškoća, ona je poziv da se suočimo sa onim što nas povređuje, ali i sa onim što nas čini živima.

Ova terapija nam pomaže da ne bežimo od bola, već da ga prihvatimo i obradimo. Kroz geštalt, učimo da sve što doživljavamo ima svoje značenje, da kroz svaki izazov rastemo, postajemo jači i bliži sebi.

U procesu, depresija postaje put samospoznaje. Prihvatiti trenutak, bez osude, znači otvoriti vrata za promenu. Kada se povežemo sa sobom, kad oslobodimo blokade i prepoznamo unutrašnje svetlosti, izlaz iz depresije postaje stvarnost.

Ako osećaš da si zaglavljen, podsećam te: svaki trenutak nosi šansu za promenu. Geštalt terapija nije samo lek za dušu – ona je put ka slobodi, autentičnosti i miru. Kreni, korak po korak, u svetlost koju nosiš u sebi.

Psihoterapija u Beogradu putem Online terapije

Dejan Milosavljević

Beograd, kao dinamična metropola, nudi brojne mogućnosti, ali nosi i specifične izazove. Ubrzan tempo života, svakodnevne obaveze i gužve mogu ozbiljno uticati na mentalno zdravlje stanovnika. Sve veći broj ljudi traži pomoć kroz psihoterapiju, ali dolazak do terapeuta često predstavlja dodatni stres. Zato je online psihoterapija postala idealna alternativa.

Zašto je psihoterapija u Beogradu važna?

Beograd, sa svojim ubrzanim načinom života, postaje grad u kojem je potreba za psihoterapijom sve izraženija. Psihoterapija pomaže ljudima da se suoče sa anksioznošću, depresijom, stresom i problemima koji proizlaze iz svakodnevnih izazova. Međutim, dolazak do terapeuta uživo može biti opterećujuć – gužve u saobraćaju, problemi sa traženjem parking mesta, neudobnost javnog prevoza, i ograničeno vreme često odvraćaju ljude od traženja pomoći.

Online psihoterapija: Idealno rešenje za Beograđane

Online psihoterapija omogućava stanovnicima Beograda da se povežu sa terapeutom iz udobnosti svog doma. Ovo rešenje ima brojne prednosti:

1. Ušteda vremena: Umesto da provodite sate u saobraćajnim gužvama, online psihoterapija omogućava da odmah započnete sesiju bez trošenja vremena na prevoz ili traženje parkinga..

2. Niži troškovi: Online terapija je često povoljnija od terapija uživo, jer terapeuti nemaju dodatne troškove za zakup prostora.

3. Fleksibilnost: Beograd je grad u kojem su obaveze nepredvidive, a online psihoterapija omogućava veću fleksibilnost u terminima.

4. Sigurnost i privatnost: Iz svog doma možete razgovarati sa terapeutom bez dodatnog stresa o tome ko vas može videti ili čuti.

Psihoterapija, Beograd i nova era komunikacije

Beograd je poznat po svojoj užurbanosti i gužvama, ali i po savremenom pristupu tehnologiji. Online psihoterapija je prirodni korak ka modernizaciji terapijskog procesa u ovom gradu. Povezivanje sa terapeutom putem video poziva pruža isti kvalitet terapije kao uživo susreti, uz već pomenute prednosti.

Zaključak

Za sve one koji razmišljaju o psihoterapiji u Beogradu, online terapija je sjajna alternativa tradicionalnim metodama. Ušteda vremena, fleksibilnost i povoljnija cena čine je idealnim rešenjem za sve koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje bez dodatnog stresa koji nosi život u metropoli.

Terapija za anksioznost:

Geštalt perspektiva

Dejan Milosavljević

Anksioznost je stanje koje često proizlazi iz unutrašnjeg konflikta između onoga što osećamo i onoga što pokušavamo da kontrolišemo. Iz perspektive Geštalt terapije, anksioznost se može posmatrati kao energija koja nastaje kada se fokus pomeri sa sadašnjeg trenutka na zamišljenu budućnost.

Fritz Perls, osnivač Geštalt terapije, često je naglašavao vezu između anksioznosti i uzbuđenja, ističući da je „anksioznost uzbuđenje pre nego što postane akcija” i da je to „jaz između SADA i TADA. Ako ste centrirani sada, ne možete biti anksiozni, jer uzbuđenje teče kroz spontanu aktivnost tekućeg trenutka.”

Geštalt terapeuti često ukazuju na povezanost između potiskivanja uzbuđenja i fizičkih simptoma. Perls je rekao: „Potiskivanje uzbuđenja stvara poteškoće u disanju.” Anksioznost je, prema njegovim rečima, „neurotski simptom par excellence.” Ovi uvidi ukazuju na to da je anksioznost duboko povezana s telesnim procesima, naročito sa disanjem.

Kada doživimo uzbuđenje koje ne možemo da izrazimo ili oslobodimo, dolazi do blokade koja se manifestuje kao problem sa disanjem. Perls ističe: „To je jednostavno psihosomatski proces: anksioznost je iskustvo problema sa disanjem usled svakog blokiranog uzbuđenja.”

U terapijskom procesu, Geštalt pristup pomaže klijentima da se vrate u sadašnji trenutak, prepoznaju svoja autentična osećanja i istraže gde u telu osećaju blokade. Kroz tehnike kao što su kontinuum svesnosti, fokusu na disanje i rad sa telom, klijenti postaju svesniji kako potisnuta osećanja utiču na njihovo telo i um.

Na primer, klijent može primetiti da se anksioznost javlja kao pritisak u grudima ili ubrzan rad srca. Terapeut može raditi s klijentom na istraživanju tog osećaja, ohrabrujući ga da diše dublje, oslobodi blokiranu energiju i izrazi ono što oseća. Ovaj proces omogućava klijentima da ponovo uspostave kontakt sa sobom, smanje intenzitet anksioznosti i transformišu energiju anksioznosti u delovanje.

Terapija za anksioznost primenom Geštalt psihoterapije nije samo način za ublažavanje simptoma, već i prilika za integraciju potisnutih osećanja, povratak balansa i razvoj kapaciteta za suočavanje sa životnim izazovima.

Koncept Ovde i sada

Dejan Milosavljević

U ovom članku ću ispričati ličnu priču koja pokazuje kako ne izbegavanje, odnosno suočavanje i prihvatanje sadašnjeg trenutka jeste upravo jedno veliko isceljujuće iskustvo i zalog životu.

Dok sam imao čas fizičkog u srednjoj školi, igrali smo fudbal i po običaju mene su uvek stavljali da branim, s obzirom na to da sam loše igrao (u to vreme sam nosio naočare sa dioptrijom, nisam umeo sa loptom itd). Međutim, nikad se nisam mirio sa situacijom da su drugi bolji od mene, pa sam često razmišljao kako ću im jednog dana pokazati koliko sam ja u stvari sjajan. Tog dana kad sam bio golman, kroz glavu mi je samo prošla ideja da, kad dobijem loptu, spustim je na tlo, a zatim predriblam sve igrače, dam gol i pobedonosno napustim ovaj poslednji čas fizičkog u toj školskoj godini. Ono što se zatim desilo bilo je prosto zapa­njujuće: nakon jedne odbrane uhvatio sam loptu, a zatim je spustio na teren.

Zatim se desilo nešto očaravajuće. U tom trenutku sam osetio takvu tišinu i mir, isti onaj mir koji sam osetio nedavno dok sam bio u poseti manastiru Studenica s jednom grupom dobrih ljudi. Naime, kad sam prošao kroz kapiju i ušao među zidine manastira, kao da sam izašao iz ovog sveta i zakoračio u svet star 800 godina. Pored početnog utiska prizora veličanstvene crkve i dvorišta ispunjenog starim drvećem i travnjakom, postojala je i zabuna – gde sada da idemo. Oko crkve je neki čovek kosio travnjak motornom kosilicom, narušavajući tišinu ovog drevnog zdanja. Kada smo ušli u crkvu, tamo su u toku bili neki restauratorski radovi; bile su postavljene skele, čuli su se glasovi ljudi i buka alata kojima su radili.

U međuvremenu se pojavio jedan čovek koji nam je ispričao istoriju manastira i druge detalje, ali sve to nije ostavilo neki poseban utisak. Tek kada smo izašli iz crkve u dvorište i kad se pojavio jedan tihi monah, došlo je do neverovatnog obrta. Sve se promenilo, a sam manastir je odjednom zablistao u svojoj vanvremen­skoj lepoti.

Bilo bi neiskreno reći da je to nešto najlepše što sam video. Moram priznati da sam tih dana, dok sam boravio na jednoj našoj planini, sreo prelepu devojku sa očima u koje je kao da je neko ugradio sjaj svih dijamanata ovog sveta. Tada smo tek počeli da se upoznajemo, stvari su se dešavale prirodno i spontano. Iako se između nas nije desilo ništa značajno, njena plemenitost i saosećajnost učinile su da čovek ne može ništa drugo nego da oseti čistu ljubav. To je bilo kao da me božanska svetlost obasja i očisti sve nakup­ljene terete prošlosti.

U mikrotrenutku mi je prošla misao da takva devojka sigurno ne može biti sama. I zaista, vrlo brzo nakon te misli video sam je sa njenim pratiocem. Kasnije sam pozvan na večernju žurku. Isprva nisam želeo da idem, ali sam ipak otišao. Tamo je bila i ona. Sedela je za stolom sa svojim pratiocem. Seo sam na jedno slobodno mesto, posmatrajući stvari oko sebe i postajao sve prisutniji.

U tom trenutku mi je kroz glavu prošla pouka Oca Tadeja: "Čuvaj svoj mir, neka ide kako ide".

Upravo tada su me pozvali na improvizovanu binu da uz muziku otpevam pesmu. Prvo sam odbio (kao što bih uvek uradio), a onda, kao da me neka nema sila zahvatila, ponela me je sa sobom. Došao sam do bine, uzeo mikrofon i uz pratnju muzike u pozadini počeo da pevam Sve se osim tuge deli. U pivnici je bilo puno ljudi, a jedino što sam ja video bile su oči te devojke. Ona je sve vreme gledala u mene i pevala zajedno sa mnom.

Sutradan je otputovala sa svojim pratiocem. Sa mnom je ostao onaj mir koji sam osetio kada smo sa monahom ponovo ušli u crkvu manastira Studenica. Sada je tamo bila potpuna tišina; nije više bilo majstora koji su radili na zidovima. Samo mi i čisto prisustvo u sada i ovde.

Tada je monah otvorio dva kovčega sa netruležnim moštima Svetog Kralja Stefana Prvovenčanog i njegove majke Ane. Celivanje moštiju tih velikih svetaca prevelo je taj spoljašnji mir u unutrašnju tišinu.

Tada sam shvatio da se u toj tišini nalazi mir, u tom miru – ljubav, a u središtu svega toga, neizrecivo - ono što rečima ne može biti iskazano.

Ovakvi trenuci su dostupni svima. Kroz psihoterapijski rad, svako može pronaći unutrašnju snagu, mir i sposobnost da prihvati život sa ljubavlju i spokojem. Terapeutski proces nas vodi ka dubljem razumevanju sebe i omogućava nam da svesno biramo prisutnost i rezilijentnost u svakodnevnom životu.

#Prihvatanje #SadašnjiTrenutak #UnutrašnjiMir #Psihoterapija #ČistaLjubav  #SnagaMirnogUma #Inspiracija #ProduženaEmpatija #Isceljenje #LjubavIZahvalnost